'' Ozbiljno neozbiljna...ili ono biješe neozbiljno ozbiljna? ''

To sam jutro otvorila oči oko devet sati. 

Duboko sam uzdahnula i protegla se svom dužinom po krevetu. Konačno imam vremena! Malo ću da pooočistim, otići ću do biblioteke, napraviti lokne... ma čak ću i, zamislite, da doručkujem! Predavanje mi je tek za pet sati i nemam potrebe za žurbom.

Čak deset i petnaest. 

Posežem za punjačem, kao, šokirana jer mi je baterija napravila skok sa 97% na 2% i ostavljam ga pored jastuka. Ali hej, u moju odbranu novi level Charm kinga se svejedno ne bi mogao sam pobijediti! I to sa sve tri zvijezdice, zamislite! I onda se samo usudite da kažete kako to nije produktivno provedenih sat vremena!

Ustajem, odlazim do toaleta. Slijedi pranje zuba, lica, tuširanje, karaoke parti za uši cimerki sprat ispod...ništa naročito.

Izlazim oko pola 12. 

Palim kolo i postavljam lončić ispod slavine u nadi da ću barem koju kapljicu tople vode iscijediti iz nje. Ništa. Hladna kao Sibir.

Nema veze, hajd. Ionako imam vremena na pretek da je dočekam dok se zagrije. Pet sati, je li?

Dvanaest i tri minute. Mogla sam šta i pojesti.

Rovarim po frižideru. Pa nešto bih slano, pa nešto bih slatko. Ali nešto komplikovano, a da ne uzima puno vremena za praviti. I da me drži sitom narednih par sati. I da nije pretjerano kalorično.

Joj, dios mio.

Ovo je JAVNO upozorenje za sve koji su i koji će me ikad pitati šta mi se jede.

Dvanaest i deset.

Odustajem. Može kornfleks s medom.

Fiks ideja u dvanaest i dvadeset i pet.

Lakiram noktiće. Palim ''How I met your mother''.

Dok u dvanaest i trideset i osam shvatam kako nije svaka fiks ideja dobra ideja.

Nanijela sam tri sloja. Još se nisu osušila.

Dvanaest i pedeset.

I dalje čekam da se nokti osuše.

Jedan i pet.

Zove kolegica na viber. Bila je poziv koji se ne odbija.

Jedan i trideset i dva.

''Okej onda, poslije predavanja kafa u Avliji. Zvrcnem te kad završim. Ćaoss''

...i onda mahinalno odlazim na fb da bih, srećom, tri minute kasnije shvatila koliko me je zapravo vremena prošlo!

Izgovoriš ćiribućiriba i eto, pet sati slobodnog vremena se magično pretvori u dvadeset i pet minuta.

...ne moram vam reći da sam kasnila, jel da?

Nedavno sam sebi čak kupila majicu s natpisom ''never on time'' čisto da oni koji to nisu još skapirali skontaju. 

Zato molim vas najljepše nemojte imati previsoka očekivanja od mene kada kažete da se u četiri sata pojavim na raskrsnici. 

Jer neću. 

I ne vjerujte mi kad kažem da sam tu za dva minuta. 

Vjerovatno stojim pred cipelarom i razmišljam kako da uparim boju đona sa bojom karmina jer je je to posljednji modni krik, a ja, kao prava fešn blogerka jednostavno moram to da ispoštujem!

No, kako li sam ono negdje pročitala, its better to be a little late and cute, then right on time and... well... not that cute haha :D

 

Jedna od svakodnevnih žrtava mog savršenog tajminga je i moja kolegica Semina, koja je, vjerujte mi, zaslužila orden za svoje konjske živce.
Čist dokaz toga jeste što je ovaj put bila i moj personalni fotograf, i pored svega što inače mora da trpi, od mojih ispada smijeha do moje čitave persone, trpila i moje budalesanje pred kamerom.
I opet uslikala par odličnih fotografija :)
Tenks Sems, lots of lof for ju♡

To bi bilo sve za ovaj put. Ima li još vas ''pokvarenih satova'' među čitateljima? Mogli bismo osnovati klub, hmmm...?

Anyways, šaljem vam tople poljupce!